VETERINARSKA AMBULANTA

Stari grad, Dorćol, Beograd

Ulica Pančićeva 10

011 262 55 66, 064 111 66 36, 063 30 99 61

SPOLJAŠNJI PARAZITI (EKTOPARAZITI)

BUVE

Buve su beskrilni insekti velicine 2 do 4 mm, smedje boje i bočno spljoštenog tela. Pretežno parazitiraju na sisarima. Hrane se krvlju domaćina a tri para nogu omogućavaju im lako skakanje i prelazak sa životinje na životinju.
Odrasla buva živi oko godinu dana. Za to vreme ženka buve polaže jaja u prašini stanova, štenara, u pukotinama drveta, nameštaju, tepisima i vlažnim podlogama.U jednom navratu ženka snese i do 20 jaja, što za životni vek od jedne godine, u uslovima dobre ishrane znači i više stotina jaja.
Vreme potrebno za potpun preobražaj od jajeta do odraslog parazita zavisi od spoljašnje temperature, a u proseku traje mesec dana. Odrasla buva iz ambijenta skokom prelazi na domaćina. Pošto se nahrani krvlju ponovo silazi sa domaćina i ciklus se ponavlja. Ubod buve izaziva peckanje i svrab, životinje su uznemirene, intezivno se češu. Proteini iz pljuvacke buve kod predisponiranih zivotinja dovode do pojave alergijskog dermatitisa. Kod ovih jedinki dovoljan je samo jedan ubod da bi se razvio alergijski dermatitis. Alergija se manifestuje kao upala kože koju prati crvenilo i pojava krasti na tipičnim lokalitetima kao što su ledja i koren repa. Pord toga, buve su prelazni domaćini za larveni obliuk pseće pantljičare Dipilidium caninum
Dijagnoza se postavlja nalazom buva na zivotinji ili nalazom smedje-crnog izmeta buva koji prilikom nanošenja na vlažni beli papir ostavlja crven trag (sastojci krvi)

ZA USPEH PRILOM SUZBIJANJA BUVA NIJE PRESUDNO SREDSTVO KOJE KORISTITE VEĆ ADEKVATAN NAČIN NJEGOVE UPOTREBE

Osnovni princip iskorenjivanja buva je antiparazitski tretmam svih životinja koje borave u istom prostoru kao i samog ambijenta (temeljnim usisavanjem i nedeljnom primenom insekticida). Potrebno je činiti detaljan plan kako suzbiti buve za svaki slučaj ponaosob. Bolje sprečiti negó lečiti - sprečavanje nastanjivanja buva na Vašeg ljubimca je manji problem, a koriste se kvalitetne ogrlice ili “spot on” preparati, tokom cele godine!

KRPELJI

Krpelji su zglavkari koji parazitiraju na mnogim vrstama toplokrvnih i hlanokrvnih životinja i obavezno se hrane krvlju.
Svi krpelji se legu iz jaja, prolaze kroz stadijum larve, zatim lutke i na kraju postaju odrasli, koji se ponovo pare. Ženka krpelja jaja snese na zemlju, obično na neko skrovito mesto (pukotine na drvetu, kamenu i sl.) . Ako ih snese u jesen, jaja će prezimeti i na proleće će nastaviti razvoj. Od kako se izlegu iz jaja, krpelji se hrane krvlju, s tim što larve i lutke uglavnom parazitiraju kod ptica, glodara, malih mesojeda i guštera. Zavisno od klime moguće je da se tokom jedne godine odigra 2-4 ciklusa razmnožavanja krpelja. Kod nas je klima takva da sezona krpelja traje otprilike od marta do oktobra, ali poslednjih godina i u ovome ima odstupanja; nije retkost da prva najezda krpelja bude već u decembru i januaru.
Krpelji iz porodice Argasidae hrane se više puta i zadržavaju se na domaćinu do jednog sata i zatim se otkače, dok se familija Ixodidae hrani po jednom u svakom stadijumu, ali tada ostaje zakačena po nekoliko dana.

Osnovni medicinski značaj krpelja je u tome što su prenosioci za nekoliko veoma ozbiljnih oboljenja pasa (Babezioza, Erlihioza, Anaplazmoza, Lajm-borelioza).

Bolesti koje krpelji prenose:
Babezioza ( Piroplazmoza)

  •  Infektivna bolest pasa koju prouzrokuje protozoa (praživotinja) Babesia canis
  •  Infekcija se prenosi ujedom obolelih krpelja, najčešće vrste su Ripicephalus i Dermacentor
  •  Babezija parazitira u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima)
  •  Bolest može biti akutnog (nagle i izrazite pojave) i hroničnog (prolongiranog, slabije prepoznatljivog)  toka
  •  Mlađe jedinke su podložnije ovoj bolesti
  •  U kliničkoj slici dominiraju povišena temperatura, anemija, opšta slabost i zamor, ređe žutica
  •  Vlasnici najčešće primete tamno obojenu mokraću i neraspoloženje svojih ljubimaca
  •  Bolest se uspešno leči određenim lekovima ukoliko se pravovremeno reaguje, ali su moguće  komplikacije, pa čak i smrtni ishod
  •  Dijagnostikovanje bolesti se vrši na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijske analize krvi
  •  Profilaksa se sprovodi aplikovanjem ektoantiparazitika na kućne ljubimce (sprejevi i ogrlice protiv buva i krpelja) čime se smanjuje rizik od ujeda krpelja.

Erlihioza pasa

  •  Infektivna bolest pasa koju prouzrokuje rikecija Erlihia canis
  •  Infekcija se prenosi ujedom obolelog krpelja
  •  Erlihija parazitira u belim krvnim zrncima (leukocitima)
  •  Bolest može biti akutnog i hroničnog toka
  •  Akutni tok se karakteriše masivnim, tačkastim krvarenjem po koži, sluzokožama i untrašnjim organima, visokom temperaturom, uvećanjem limfnih čvorova, gubitkom apetita i raspoloženja
  •  Hronični tok se karakteriše brojnim sekundarnim infekcijama i komplikacijama
  •  Dijagnostikovanje se vrši kliničkim pregledom, laboratorijskim analizama krvi i određenim imunološkim testovima
  •  Lečenje ove bolesti je uspešno i sprovodi se antibioticima tokom više nedelja

Lajmska  bolest

  •  Infektivna bolest pasa koju prouzrokuje bakterija Borelia burgdorferi
  •  Infekcija se prenosi ujedom obolelog krpelja vrste Ixodes ricinus
  •  Uzročnika oboljenja, osim odraslih parazita mogu nositi larve i nimfe u razvojnom ciklusu krpelja
  •  Lajmska bolest  može biti akutnog i hroničnog toka
  •  U akutnom toku zapaža se crvenilo oko mesta ujeda, povišena je temperatura tela, javlja se malaksalost, uvećani limfni čvorovi, otok i bolnost zglobova praćena hramanjem
  •  Ukoliko se životinja ne leči, nastaju komplikacije i hronični tok bolesti koji može biti veoma ozbiljan
  •  Dijagnostikovanje se vrši kliničkim pregledom i laboratorijskim pregledom krvi u ranoj fazi infekcije,  imunološkim testovima u hroničnoj fazi bolesti koja je najčešće asimptomatska
  •  Lečenje se sprovodi antibioticima, uspešno ukoliko se počne na vreme
     

KRPELJ NE ULAZI POD KOŽU VEĆ SVOJOM PLJUVAČKOM INFICIRA DOMAĆINA

VAŽNO JE ŠTO PRE SKINUTI KRPELJA SA KOŽE, PRE NEGO ŠTO UNESE INFEKT U DOMAĆINA

U NAŠOJ AMBULANTI VRŠI SE LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA SVIH BOLESTI KOJE KRPELJI PRENOSE

CREVNI PARAZITI PASA I MAČAKA (ENDOPARAZITI)

EHINOKOKUS

Ehinokokoza je hronicno oboljenje domacih zivotinja i ljudi koje nastaje inficiranjem larvenim oblikom psece pantljicare Echinococcus granulosus.
Ehinokokus je najmanja pantljicara pasa, duga je svega od 2 do 6 mm.
Odrasli parazit zivi u crevima psa,vuka, šakala. Gradjen je od tri clančica od kojih je poslednji člančić pun jaja koje zaražena zivotinja sa izmetom izbacuju u spoljašnju sredinu: pasnjake, povrtnjake, baste...
Čovek i domaće životinje (krava,ovca,svinja) zaraze se kada pojedu hranu ili popiju vodu koja je kontaminirana jajima ehinokukusa. Iz jaja se oslobadja larva koja se krvlju raznese do različitih organa, najčešće jetre i pluća, u kojima počinje formiranje ehinokokoznih cista.

PAS SE NE MOŽE ZARAZITI EHINOKOKUSOM AKO JEDE FABRIČKU HRANU, I MESNE NAMIRNICE NABAVLJENE ISKLJUČIVO U LEGALNOJ MESARI

Pas se ne može zaraziti od drugog psa već samo ako pojede iznutrice zaraženog prelaznog domaćina (krava,ovca,svinja) u kojima se nalaze ciste ehinokokusa. Ovo se dešava u krajevima gde se obavlja klanje zivotinja bez sanitarnog nadzora, kada se iznutrice zaklanih životinja bacaju psima.
Redovni tretman protiv crevnih parazita uključuje i sredsvo koje efikasno deluje na Ehinokokus.
Ne zaboravite: Pse nikada ne treba hraniti iznutricama zivotinja koje nisu veterinarski pregledane i termicki obradjene.Ukoliko se psi hrane suvom komercijalnom hranom i termicki obradjenim mesom ne mogu se inficirati ehinokokusnom pantljicarom, pa ne mogu ni biti izvor infekcija za ljude.

DIPILIDIJUM KANINUM

Dipylidium caninum parazitira, pre svega kod pasa i macaka.
Duga je 15 do 50 cm. Jaja pa i čitavi člančići pantljicare izbacuju se izmetom zaražene životinje. Člančići ove pantljičare često se nalaze kao zrna pirinča oko anusa, čak se može uočiti i njihovo kretanje. Za  dalji razvoj, do odraslog parazita, potrebno je da jaja pojede prelazni domaćin, .mačja ili pseća buva.
Kada pas ili macka proguta buvu, a sa njom i larve ovog parazita, u njihovim crevima razvija se odrastao oblik pseće pantljičare Dipylidium caninum.

TRETMAN PROTIV OVE PANTLJIČARE I BUVA UVEK SE VRŠI UPOREDO

Dipylidium  se lako suzbija odgovarajucim antiparaziticima.

TOKSOKAROZA  

Toksokaroza  je parazitsko oboljenje pasa i mačaka, najcesce stenadi i mačića, prouzrokovano valjkastim crvima  Toksokara kanis  kod pasa,  Toksokara kati I Toksokara mistax kod mačaka.
Štenad i mačići inficiraju  se još pre rodjenja, preko posteljice  ili  odmah po rodjenju putem majčinog mleka. Kasnije, takođe se mogu inficirati  unošenjem infektivnih oblika preko usta.                                                   

U  crevima, iz jaja   se izlegu larve koje probijaju zid creva i putem krvi dolaze do jetre i pluca. Krvotokom,  larve iz pluća bivaju raznete do različitih organa (najčešće skeletna muskulatura) u kojima se učaure (uspavane larve). Kod skotnih kuja “uspavane larve” se u odredjenom peridu graviditeta aktiviraju i  jedan broj larvi migrira u mlečnu zlezdu dok drugi  putem krvotoka preko posteljice odlazi u plod.  Zbog toga je toksokarozu praktično imaju svi novorođeni štenci i mačići.

PRVI TRETMAN PROTIV TOKSOKAROZE SE OBAVLJA VEĆ U UZRASTU OD DVE DO TRI NEDELJE ŽIVOTA, I VIŠE PUTA PONOVLJA TOKOM PRVA TRI MESECA ŽIVOTA

Zbog velike prisutnosti ove parazitoze medju psima, otpornosti jaja u spoljašnjoj sredini preporučuje se preventivno tretiranje odraslih pasa 3-4 puta godišnje odredjenim antiparazitskim sredstvima (endoantiparazitici).

demodex
demodex
dipilidium
dipilidium
toksokara
toksokara