VETERINARSKA AMBULANTA

Stari grad, Dorćol, Beograd

Ulica Pančićeva 10

011 262 55 66, 064 111 66 36, 063 30 99 61

Ishrana predstavlja jednu od najvažnijih obaveza vlasnika.

Obrok koji ljubimac uzima mora da sadrži sastojke koji će obezbediti energiju za odvijanje životnih funkcija (ugljeni hidrati i masti), gradivne elemente (proteini i kalcijum) i na kraju ali podjednako važno, vitamine i minerale koji su regulatori fizioloških funkcija.

Različite kategorije pasa kao i psi različitih veličina, zahtevaju drugačiju zastupljenost osnovnih hranljivih sastojaka. Štenci, na pr., moraju da imaju veću zastupljenost kalcijuma, vitamina i proteina nego odrastao pas, stariji psi u ishrani moraju da imaju veću zastupljenost celiloze itd. Pored toga, drugačije su količinske potreb, kao i medjusobni odnos pojedinih hranljivih sastojaka, u ishrani različitih pasmina. Obrok koji je savršeno balansiran za koker španijela biće potpuno neprikladan za nemačku dogu i obrnuto.

Ovaj problem ćete uspešno prevazići ako koristite gotovu hranu, renomiranih proizvođača, namenjenu za kategoriju i rasni tip Vašeg psa.

Ishrana mačaka je osetljiva oblast. Mačići moraju imati visoku zastupljenost nekih esencijalnih aminokiselina (lizin, taurin), kao i visoki procenat proteina koji neće uzrikovati disbalanse crevne mikroflore. Kod odraslih mačaka veoma je važno prilagoditi ishranu svakoj jedinci, jer su kod ove životinjske vrste česte individualne sklonosti ka raznim zdravstvenim problemima koji se adekvatno balansiranim obrokom mogu sprečiti. Navešćemo sklonost gojaznosti ili oboljenja urinarnog trakta.

U našoj ambulanti posvećujemo posebnu pažnju tome da sačinimo režim ishrane individualno prilagođen Vašem ljubimcu i koji će ga učiniti naprednim, zdravim i zadovoljnim.

Pored zainteresovanost za to šta vaš ljubimac jede, jako je važno pridržavati se pravila koja će izgraditi «zdrave» navike Vašeg ljubimca kada je u pitanju ishrana.

Mali saveti za ishranu pasa

1. Nemojte uvoditi ikakve promene u ishrani šteneta odmah po dolasku u novi dom. Svaku promenu izvršite tako što ćete postepeno ubacivati novu hranu.
2. Nije dobro da stojite pored šteneta i gledate ga dok jede
3. Davnje hrane sa stola i ishrana iz ruke stvara loše navike
4. Ako Vaš pas ne želi trenutno da jede, nemojte insistirati, ponudute ga novim obrokom tek za 12 sati
5. Dodavanje ikakve druge hrane u suvu hranu bitno menja balansiranost i ukus obroka i može dovesti do odbijanja suve hrane
6. Ne pomerajte činiju dok Vaš pas jede
7. Ukoliko želite da se pozdravite sa psom ili «iskupite», nemojte to činiti ponudom hranom, već maženjem i igrom
8. Nema razloga da Vaš ljubimac dobija «nedeljni ručak», u smislu drugačije hraneo ili veće količine hrane. Ponudite mu odlazak u dugačku nedeljnu šetnju
9. Hrana nije jedina stvar koja će Vašeg ljubimca učiniti radosnim.
10. Nemojte se brinuti ako Vaš pas ne jede tačno onoliko hrane koliko je proizvodjač predvideo, već manje. O tome se posavetujte sa veterinarom.

Mačka voli da jede češće, ali manje količine hrane. Većina proizvođača hrane će napisati savet da se mački cela dnevna kojičina hrane sipa u posudu, a mačka će u više navrata tokom dana jesti onoliko koliko joj je dovoljno. Ovaj pristup često je put ka razvitku gojaznosti. Naš savet je da svakako i mačku «uobročite» tj, predviđenu dnevnu količinu rasporedite u više obroka koje ćete nekoliko puta dnevno ponuditi.

Ishrana gotovom hranom, suvom ili konzerviranom rešava mnoge probleme i nedomice

Nekada je izbor hrane predstavljao maltene «mitsko» područje među vlasnicima pasa. Šta pas sme da jede, kako spremiti, u kom odnosu itd. Nisu retkost bile i razne zablude po tom pitanju. Pored toga, objektivno posmatrano, jako je teško sačiniti kućno spremljen obrok koji će imati ujednačen sastav i odgovarajući nivo hranljivih sastojaka i vitamina, pogotovo kada je reč o ishrani mladih pasa i pasa koji imaju određene specifične potrebe. Zbog toga je najbolje rešenje navići ljubimca da jede fabrički pripravljenu hranu, suvu ili u konzervama. Moramo istaći da je najbolje držati se proverenih, renomiranih proizvođača. Ukoliko pas ili mačka oboli od odredjene bolesti čiji tretman podrazumeva i rigorozan dijeteski režim (da podsetimo, reč dijeta se ne odnosi na količinu hrane i njenu kaloričnost, već pre svega na njen sastav), davanje gotove medicinirane hrane dobija još veći značaj. Nemoguće je da u kući pripremimo dijeteski obrok bolje nego timovi vrhunskih stručnjaka renomiranih proizvođača medicinskih dijeta za pse i mačke.

Gojaznost ljubimaca – «bolest savremenog doba»

Gde pripada Vaš ljubimac?

Nikada ne smemo da smetnemo sa uma da je naš pas, bez obzira na izgled i veličinu, još uvek samo modifikovani vuk. U prirodi, zver poput vuka teško dolazi do hrane i to ne svaki dan. Otuda vrlo snažan instikt za prežderavanjem kod ove životinjske vrste, a i fiziologija probavnog sistema je prilagođena takvom načinu ishrane. Ravnoteža između hranljivih resursa sa određene teritorije i broja životinja čini da sve jedinke «dobiju onoliko koliko im idealno treba».

Kada je reč o našem «vuku iz stana», on, ukoliko mu to dopustite, može imati neograničene hranljive resurse. Instikti ga teraju da neumereno jede, a ponekad ni najintenzivnija fizička aktivnost nije dovoljna da telesnu težinu održi na optimalnom nivou. Umesto prirodne ravnoteže, ovde smo mi odgovorni za limitiranje količine hrane, a samim tim i telesnog stanja našeg ljubimca. Problemi sa prekomernom telesnom težinom u najvećem broju slučajeva proizvod su nedisciplinovanosti vlasnika kućnih ljubimaca.

Slična je situacija i sa mačkama. Iako mačka nije sklona prežderavanju, u prirodi bi trošila ogromnu energiju za ulov dnevne količine hrane. Jela bi često i po malo, ali nikada previše.

Posledice gojaznosti na zdravlje vačeg ljubimca su višestruke i ne smeju se zanemariti:

1. prekomerno opterećenje koštano zglobnog sistema i predispozicija ka razvoju ortopedskih problema
2. sklonost razvoju oboljenja pankreasa
3. problemi sa srcem i disajnim organima
4. loš kvalitet života usled nemogućnosti obavljanja valjane higijene tela

Gojaznost je problem koji se mora rešavati kao medicinski osmišljena procedura. Savetujte se sa Vašim veterinarom.

NEGA PASA

Ako imate dete, ne očekujete od pedijatra da vodi računa o njegovoj higijeni, ili od frizera da ga češlja... Slično, osnovna nega nije veterinarska procedura. Imati ljubimca, ne znači samo hraniti ga i izvoditi ušetnje, postoje ostali aspekti brige koji, naravno, uključuju Vaše angažovanje. Postoji nekoliko segmenata nege koji su sastavni deo brige o ljubimcu: četkanje/češljanje, održavanje higijene telesnih otvora, povremeno kupanje, šišanje...

Od velikog značaja je da se psi odmalena navuknu na zahteve nege, jer će kasnije to prihvatati kao normalnu proceduru i neće se buniti. Nećete uspešno moći da četkate Vašeg psa, ili mu očistiti uši, ako to prvi put pokušate kada bude imao godinu dana.

Zbog toga, štenetu ili mačetu otvarajte usta, čačkajte uši, četkajte ga od prvog dana...

Budite nežni i strpljivi.Svaki pas ima specifičan, prepoznatljiv miris koji se oseti samo kada smo sasvim blizu kože našeg ljubimca. Pas ne sme da se oseća u celoj prostoriji ili stanu, jer to znači postojanje problema, higijenskog ili zdravstvenog, koji uzrokuje prekomernu pojavu neprijatnog mirisa. Dlaka: Psi sa kovrdžavom dlakom: redovno čupkati dlaku iz ušnih kanala (puno dlake onemogućava ventilaciju kanala i oticanje učne masti, te se može razviti zapaljenje), a uši čistiti rastvorom koji je za to predviđen. Predeo oko anusa i otvora penisa šišati jedanput nedeljno, i po potrebi oprati blagim sapunom. Dlaka se svakodnevno četka žičanom četkom. Tipični predstavnici sa ovim tipom dlake su sve pudle, bišoni, tibetski terijer. Ovi psi moraju da se profesionalno podšišaju nekoliko puta godišnje. Psi sa svilenkastom dlakom: prirodni otvori se održavaju šišanjem i pranjem. Svakodnevno češljanje metalnim češljem. Tipični predstavnici su seteri, pekinezer, ši-cu maltezer, koker španijel. Neki od njh zahtevaju redovno profesionalno šišanje. Srednje duga dlaka sa podlakom. Predstavnici su retriveri, nemački ovčar, njufaundlend itd. Dlaka se redovno četka a duži delovi raščešljavaju. Oštra dlaka: šnauceri, terijeri. Redovno češljanje. Povremeno šišanje i/ili trimovanje.

Kratka dlaka. Savakodnevno četkanje, četkama od prirodne dlake ili gumenim rukavicama. Kupanje ne bi trebalo da obavljate isuviše često. Psi imaju jako suvu i osetljivu kožu, tako da preterivanje sa čestim kvašenjem i kupanjem može da napravi sklonost ka nekim kožnim problemima. Najbolje je da u vezi kupanja, kao i upotrebe šampona konsultujete veterinara, koji će preporuku sačiniti imajući na umu osobenosti kože Vašeg psa. Psima koji su malog rasta potrebno je redovno prati zube. Posavetujte se sa veterinarom i nabavite adekvatan pribor i sredstva za održavanje higijene usta.