VETERINARSKA AMBULANTA

Stari grad, Dorćol, Beograd

Ulica Pančićeva 10

011 262 55 66, 064 111 66 36, 063 30 99 61

Šta je sterilizacija?

Sterilizacija ili ovariohisterektomija je hirurško uklanjanje materice i jajnika ili samo jajnika. Sterilisana ženka nema polne cikluse (teranja) i ne može ostati skotna ili smacna.

Zašto sterilisati kuju i li mačku?

Savremena veterinarska praksa ne dopušta nikakve nedoumice po pitanju opravdanosti rane sterilizacije (sterilizacije pre prvog teranja). Rana sterilizacija predstavlja nezaobolazan korak ka sprečavanju pojave opasnih oboljenja mlečne žlezde i materice u poznom životnom dobu kuja i mačaka.
Tumori mlečne žlezde su jedno od najčešćih oboljenja kod starijih kuja i u oko 50% slučajeva su maligni. Nedvosmisleno je potvrđeno da  kuje sterilisane  pre prvog polnog ciklusa (čije mlečne žlezde nisu imale nikakvu hormonalnu stimulaciju), praktično, ne oboljevaju od tumora mlečne žlezde, a ukoliko se sterilizacija obavi pre četvrtog ciklusa učestalost pojave tumora mlečne žlezde je još uvek jako mala.

Procenat malignih tumora kod mačaka iznosi oko 90 %, pri čemu je prognoza, čak i kada se na vreme operišu, krajnje nepovoljna.

Pored toga, kod starijih ženki, koje su prošle brojna teranja, sluzokoža materice se menja, degeneriše, što je početni stadijum gnojne upale materice (piometre). Ovo oboljenje se tretira hirurški, sterilizacijom, ali u poznom životnom dobu i često uz prisutno loše opšte stanje pacijenta.

Jednostavno rečeno, ženka kad-tad, na žalost, dođe do operacine sale. Bolje je »pregrmeti« tu priču što ranije.

Da li je za zdravlje ženke potrebno da se jedanput pari?

Ljubitelji pasa su često u zabludi po tom pitanju. Jedna skotnost i štenenje nisu »magija« koja polne organe održava potpuno zdravim do kraja života. Uticaj hormona na nastanak određenih oboljenja  materice i mlečne žlezde u poznom životnom dobu  je isti kao i da nije bilo parenja.

Da li kuja ili mačka nakon sterilizacije menja narav?

Još jedna ukorenjena predrasuda! Jedina promena koju možete očekivati je smanjenje potencijalne agresivnosti i povećanje privrženosti. Kuje i mačke postaju  zazdragane, raspoložene za igru i druženje poput štenadi.

Prekomerno gojenje nije obavezna posledica sterilizacije i može da se reguliše se odgovarajućim načinom ishrane.

Zaključak

Blagovremenom sterilizacijom zaštitićete se od mnogih potencijalnih problema i čuvate zdravlje svoje ljubimice. Na kraju,  štedite i novac, jer je cena sterilizacije mnogo manja u odnosu na cene hirurških intervencija i terapija u slučaju pojave težih oboljenja genitalnog trakta ili mlečne žezde.

01 rak mlecne zlezde
01 rak mlecne zlezde
02 metastaze na plucima
02 metastaze na plucima
03 normalna materica
03 normalna materica
04 piometra i ciste jajanika
04 piometra i ciste jajanika

KASTRACIJA MAČORA

Šta je kastracija?

Kastracija je hirurško uklanjanje testisa. Poput svih drugih hirurških intervencija, i kastracija se izvodi u opštoj anesteziji, tako da je za mačora potpuno bezbolna.

Zašto kastrirati mačora?

Mužjak koji nije kastriran ima želju da luta u potrazi za ženkom, tuče se sa drugim mačorima u okviru borbe za teritoriju, zbog čega često ne dođe kući i po nekoliko dana. Kad se vrati izgleda kao istrošeni ratnik, mršav, prljav, ne retko u ranama. Obzirom da su to ujedne rane, koje su od zuba zaprljane, duboke i sa malim otvorom, one zagnoje, na tom mestu razvije se apsces. Takva situacija neminovno zahteva pomoć veterinara. Čim se mačak malo oporavi,  odlazi u nove pohode. Dešava se da se neki od njih nikada ne vrate, a mi samo možemo da nagađamo kakva tužna sudbina je mogla u gradu da zadesi jednog mačka. Pre svega opasnost od pasa, automobila ali i nehumanog posupanja naših "sugrađana".

Veoma važno je naglasiti, da postoje dve opake virusne bolesti mačaka, čiji  je najznačajniji put prenošenja upravo preko ujednih rana. To su virusna mačija imunodeficijencija (FIV) i mačija leukemija. Obe  izazivaju retrovirusi. FIV se naziva i "mačija sida", zato što je bolest potpuno ista kao i ljudski AIDS, a virusi uzročnici ovih bolesti su srodni. Mačija leukemija se karakteriše bujanjem promenjenog limfnog tkiva na bilo kom mestu u organizmu (praktično kancer ili "rak"). Obe bolesti su neizlečive i fatalne.

Zbog svega navedenog, nameće se imerativ da u našim gradskim uslovima mačke treba držati  u kući i da je za njihovo zdravlje bolje da uopšte ne izlaze. Ali, tada se javlja problem druge vrste. Kada polno sazri, mačak ima potrebu da označi da je vaša kuća i njegova teritorija, pa "obeležava" zavese, tepihe i ćoškove po stanu sa po par kapi mokraće, koja je vrlo neprijatnog mirisa. Vi teško možete da primetite gde je to uradio, zato što se radi o samo nekoliko kapi, a i kad otkrijete, teško to možete da očistite. Kastriran mačak to ne radi. Dalje, nekastriran mužijak normalno ima seksualne nagone, pa želi da izlazi u potragu za mačkom. Ako ste  vi već odlučili da ga ne puštate napolje, što sa sa stanovišta brige o ljubimcu jeste najbolje, on se realno oseća frustrirano. Kada ga kastrirate,  on naravno gubi takve potrebe i zadovoljan jeukoliko boravi samo u kući.

Kada je najbolje uraditi kastraciju?

Savremena veterinarska struka savetuje da se  mačori kastiraju u  uzrastu od 6-9 meseci. Kastracija u tom uzrastu ne ometa rast, što je česta predrasuda. Ne postoji gornji starosni limit da bi se uradila kastracija, tako da nikad nije kasno da učinite život vašeg ljubimca zdravijim i primerenim gradskim uslovima.

Da li kastriran mačak menja narav, i da li je podložniji nekim bolestima?

Promena naravi kastriranog mačora odnosi se na to da ima manje izraženu agresivnost i nema nagon  za "grubim igrama" koje su najčešće jedan segment polnog ponašanja. Temperament ostaje nepromenjen, želja za druženjem i igrom se čak i intenzivira (kastracija u stvari vraća mentalni status mačka na "dečiji", predpubertetski nivo).

Nema dokaza da kastracija povećava predisponiranost ka razvoju bilo koje bolesti.